DJ kao funkcija postoji negde od pedesetih godina prošlog veka, kada je sam DJ više bio neka  vrsta record selectora. Osim što je birao ploče, DJ je u to doba i govorio uglavnom u radijski mikrofon, pa je bio zapravo nešto između DJ-a i voditelja. Prava se DJ revolucija događa krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka , a neka od ključnih imena su Kool Herc, The Godfather of Hip Hop, i DJ Pete Jones, koji je bio DJ broj jedan za disco muziku. Disco je zapravo i izdigao DJ-a na malo viši nivo, a grad u kojem se uglavnom sve događalo, bio je New York. Prvi su disco DJ-evi tako svirali na 7 inčnim 45RPM pločama, jer su se 12 inčne pojavile tek 1975. godine. Do tada DJ-evi su puštali dosta funka, soula i ranih disco pesama. Prvi se pak sluzbeni znaci disco muzike pojavljuju 1973. godine, kada je magazin Rolling Stone objavio članak o kambeku diskoteka.Sam izraz discotheques nastao je za vreme Drugog svetskog rata uokupiranom Parizu, a odnosio se na jazz klubove. No, kako je već spomenuto tek se 1975/76 disco probija u široke narodne mase, i to kada su se pojavile 12 inčne ploče. Razlika između 7" i 12" ploča bila je velika; 7 inčne su rađene za radijsko emitovanje i nedostajalo im je basa, dok su 12" dobile zeljeni bas; zvuk je na njima više odgovarao klubovima. Pravi se disco tek tada počeo događati a trajao je do početka osamdesetih godina prošlog veka. Nakon disco muzike koja je izbacila DJ-a u prvi plan, pojavila se House muzika , i to kao direktni nastavak disco muzike . Njegova nešto jača eksponiranost događa se pak sredinom osamdesetih , kada je i sam muzicki pravac nazvan House, i to po čikaškom Warehouse klub, gdje je resident DJ bio i Frankie Knuckless . Osim njega, neka od velikih imena koja trebate zapamtiti su Larry Levan, spomenuti Kool Herc, Ron Hardy, Tee Scott, Francois Kevorkian. Uz njih, koji su se uglavnom nalazili u New Yorku i Chicagu, za DJ kulturu izuzetno je vazan i Detroit. Tamo se naime rađao techno zvuk, a glavni su krivci bili Derrick May, Juan Atkins, i Kevin Saunderson. Elektronska muzika iznela je DJ-a na sasvim novu poziciju. Naime elektronski je zvuk zahtevao nešto sofisticiranije tehnike miksanja, odnosno prelaza sa jedne na drugu pesmu. I za sve to bili su neophodni gramofoni, koji su evo već nekoliko decenija "najbolji prijatelji" većine DJ -eva.

 

- Marko Lalovic -
- DJ blOOdhead -

Novi album poznatog americhkog benda "Linkin Park", pod nazivom "Minutes to Midnight", izashao je 14-tog maja shirom sveta. Ovaj album predstavlja vrstu prekretnice u zvuku ovog benda, i na neki nachin rizikuje prihvatjenost na koju tje naitji.
Bend je album snimao 14 meseci, snimivshi 17 pesama, dok su za album odabrane samo 12. U procesu kreiranja, snimljeno je preko 100 demo pesama.

Promena zvuka najochiglednija je u drugachijem ritmu, kao i u preokretu ka baladama. Svega nekoliko pesama potsetitje vas na nekadashnji zvuk Linkin Park-a, dok su ostale zadrzhale samo melodichnost i prepoznatljivu boju, a sada su u sasvim novom svetlu. Prvi snimljen spot je za pesmu "What I've done", koja je 21-vog aprila izbila na sedmu poziciju Billboard Hot 100 liste, shto je i vrhunac za jedan Linkin Park-ov singl. Trenutno su poznata i dva singla koji tje biti objavljeni, a to su "Given Up" i "Shadow of the Day".

Ako do sada niste voleli LP, mozhda je sada pravi trenutak, a ovaj album dovoljno dobar razlog da ga zavolite. Znatno smiren LP zvuk koji josh uvek odishe unutrashnjom energijom, kao i dobro poznatom LP romantikom, sigurno nikoga netje ostaviti ravnodushnim. Ovaj album je topla preporuka, pogotovo ako odavno niste chuli neshto novo.

Song list:

1. "Wake" – 1:40
2. "Given Up" – 3:09
3. "Leave Out All the Rest" – 3:29
4. "Bleed It Out" – 2:44
5. "Shadow of the Day" – 4:49
6. "What I've Done" – 3:25
7. "Hands Held High" – 3:53
8. "No More Sorrow" – 3:41
9. "Valentine's Day" – 3:16
10. "In Between" – 3:16
11. "In Pieces" – 3:38
12. "The Little Things Give You Away" – 6:23

VREMEPLOV:

1877. Thomas Edison snimio ljudski glas

1895. Masovna proizvodnja fonograma

1906. Prvi gramofon (Viktor)

1920. Prvi pravi elektronički instrument Theremin

1939. Izum magnetske trake

1956. Bebe i Loius Barron stvaraju prvi elektronski soundtrack za film Forbidden Planet

1964. Robert Moog razvio Moog-Synthesizer, kasnije i Mini-Moog

1971. Mini-Moog menja muzicku industriju, koriste ga grupe poput The Chemical Brothers, The Orb, Kraftwerk, Han Hammer, Nine Inch Nails i ostali. Prva elektronska pesma na broju 1 top listi, Popcorn od Hot Butter

1973. Pink Floyd izdaju Dark Side of the moon

1975. Pioniri elektronike, Kraftwerk izdaju Autobahn

1976. Jean-Michel Jarre izdaje Oxygéne, ploča prodana u osam miliona primeraka

1977. – 1981. Razvoj stilova elektro i elektro pop, ključni predstavnici Giorgio Moroder, Arthur Baker, Gary Numan, Human League, Tangerine Dream, Mike Oldfield, J.M. Jarre i ostali

1980. - 1990. Sve popularnije korištenje elektroničkih instrumenata, ključne figure Ultravox, Gary Numan, The Human League, Landscape, Visage, Heaven 17, Eurythmics, John Foxx, Orchestral Manoeuvres in the Dark, Norman Iceberg, Yazoo, The Art of Noise, Yello, Depeche Mode, New Order

1981. Prva upotreba samplera u muzici (Afrika Bambaataa)

1982. Komercijalna prodaja malih Casio sintesajzera zaluđuje svet, predstavljen CD format

1983. Pojava MIDI-ja (Musical Instrumental Digital Interface)
 
1984. Prve pesme producirane na C64 i posebno popularnom Atari ST računaru.

1988. Prodano više CD-a od LP ploča

1991. Pojava prvih muzickih softvera za računare

1992. – 1995. Godine techna (zvezdani trenuci DJ-a poput Sven Vätha i Westbama)
i electra (Pet Shop Boys, Yazoo, Snap, Inner City, Goldie, Pashey)

1996. Godina Electronic Dancepopa (Scooter, Prodigy),
Italodisca (Fargetta, Corona, Preziosso, Gigi D'Agostino) te DreamHousa (Robert Miles)

1998. Boom MP3 formata, muzika dostupna na Internetu,
prva masovna ludnica za jednim prenosnim MP3 playerom Rio PMP300 (drugi prenosni MP3 player na trzištu uopste)

1999. - 2003. Peer-To-Peer mreze, dominacija techna i lagano zasićenje scene

2001. Apple predstavio iPod

2003. Širenje popularnosti deep house i lounge muzike.

2005. MySpace postaje web središte na kome DJ-evi prezentuju svoju muziku

2006. Boom legalne distribucije muzike preko Interneta

2007. - **** Ko zna . . .